OSTEOARTROZA – i o tome treba misliti na vreme

Osteoartroza je hronično, degenerativno oboljenje zglobova praćeno hroničnim bolom, ograničenom pokretljivošću i otežanim obavljanjem dnevnih aktivnosti. U samom zglobu dolazi do oštećenja i gubitka zglobne hrskavice, zgušnjavanja kosti neposredno ispod hrskavice i formiranja novih koštanih izraslina na rubovima zgloba (radiološke promene).

Osteoartroze su veoma učestale, u velikoj meri utiču na kvalitet života obolelih i predstavljaju veliki socio-ekonomski problem. Bolest se podjednako javlja kod muškaraca i žena, mada nakon 55. godine života češće kod žena. Iako se radiološke promene mogu videti kod gotovo 80% osoba starijih od 60 godina, ipak se bol, otok, ograničenost pokreta javlja kod 9,6% muškaraca i oko 18% žena. Nažalost degenerativne promene u zglobovima mogu se primetiti i kod 10% osoba u životnoj dobi od 15. do 25. godine.

Uzrok nastanka primarne osteoartroze nije poznat.

Mnogi faktori mogu uticati na njen nastanak, kao što su: starosna dob, pol, gojaznost, genetska predispozicija, hormonski status, ishrana i sl. U malom procentu slučajeva poznati su činioci koji doprinose razvoju (sekundarne) osteoartroze i to mogu biti: povrede, urođene anomalije zglobova, endokrini i metabolički poremećaji, zapaljenska oboljenja zgloba itd.

Bolest prvo zahvata hrskavicu. Usled dejstva mehaničkih sila pri pokretu dolazi do oštećenja hrskavice koja postaje sve tanja, a zglobni prostor sve uži, i na kraju nestaje na mestima koja su najviše izložena pritisku pri hodanju i drugim aktivnostima. Kost ispod hrskavice više nije zaštićena, pa postaje gušća, tvrđa i deblja. Na rubovima zglobova dolazi do bujanja koštanih tkiva i stvaranja izraslina koje dodatno otežavaju pokrete zglobova.

Glavni simptomi osteoartroze su bol u zglobu koji se javlja tokom upotrebe zgloba, a polako nestaje mirovanjem, osećaj ukočenosti zgloba nakon jutarnjeg ustajanja ili tokom dana nakon dužeg mirovanja (traje kraće od 30 minuta). Osećaj nestabilnosti, ograničenost pokreta I onesposobljenost za određene radnje takođe je karakteristično za osteoartrozu.

Klinički znaci su: osetljivost na dodir na rubovima zglobova, krepitacije („puckanje“) pri pokretu, uvećanje mase kosti i mekih tkiva, ograničeni i bolni pokreti, deformacije. Najčešće su zahvaćeni zglobovi kuka i kolena (gonartroza i koksartroza), obzirom da trpe najveća opterećenja.

Ređe se radi o osteoartrozama zglobova ručja i sitnih zglobova šaka, kao i ramena.

Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu simptoma i znakova bolesti, redgenografije i laboratorijskim predgledom krvi i urina. Radiološka dijagnostika omogućava uočavanje radioloških promena na zglobovima i potvrđuje dijagnozu, ali radiološke promene nisu uvek u korelaciji sa kliničkim simptomima.

Lečenje osteoartroze je kompleksno. Na prvom mestu se podrazumeva održavanje idealne telesne mase, svakodnevno vežbanje, korišćenje ortopedskih pomagala (štaka, štap) i uložaka za cipele i fizikalne terapije. Kad je farmakološko lečenje u pitanju ono  podrazumeva primenu lekova koji deluju simptomatski na bol (analgetici, antireumatici) i primenu lekova hondroprotektora koji osim što deluju simptomatski na bol mogu usporiti progresiju bolesti sprečavanjem daljeg oštećenja hrskavice i delimično njenim obnavljanjem.

Prema domaćim i svetskim vodičima za lečenje osteoartroza najveću efikasnost među hondroprotektorima postigao je glukozamin sulfat od 1500mg u jednoj dnevnoj dozi. Dosadašnje kliničko iskustvo pokazalo je da nakon 14 dana kontinuirane primene gulokozamin sulfata od 1500mg u jednoj dnevnoj dozi pacijent oseća subjektivno poboljšanje u vidu prestanka bola, a potvrđeno je da je nakon četvoronedeljne primene podjednako efikasna kao i antireumatici. Redovnom primenom ovog leka smanjuje se upotreba antireumatika čime se svakako smanjuje i rizik od pojave neželjenjih dejstava koje antireumatici imaju. Lek glukozamin sulfata od 1500mg se koristi najmanje tri meseca u kontinuitetu, ali važno je znati da dugotrajna primena od godinu dana odlaže strukturne promene zgloba i može da modifikuje tok bolesti, te obezbeđuje bolji kvalitet života.

Pored ovih modela lečenja postoji i terapija injekcijama hijaluronata koje se aplikuju u oštećeni zglob. Operativno lečenje se sprovodi samo kod najtežih oblika tek kad su sve prethodne.

 

Pripremila:
Dr Dragana Bosnić