ATOPIJSKI DERMATITIS

Atopijski dermatitis je hronična (dugotrajna) bolest koja zahvata kožu. Reč “dermatitis” označava upalu kože, a “atopijski” se odnosi na grupu bolesti koje su nasledne i često se pojavljuju uz druge bolesti.

Atopijski dermatitis zahvata 1-2% ukupne populacije, najčešće pogađa decu i mlade ljude, ali se može nastaviti i u starijem uzrastu. Kod većine slučajeva, postoje periodi pogoršanja bolesti, posle kojih slede periodi kada se koža popravlja ili potpuno čisti, odnosno remisija. Kod dece, u ranom uzrastu, se najčešće radi o alergiji na hranu koju ona uglavnom “prerastu” iako im koža često ostane osetljiva i suva. Alergija može biti i na neke deterdžente koji koristite za pranje odeće ili omekšivače.

Pogoršanje simptoma može se pojaviti usled izlaganja nadražujućim sredstvima (deterdženti, omekšivači i sapuni), izlaganjem vodi, temperaturnim promenama i stresu.

Koža obolela od atopijskog dermatitisa gubi vlagu iz epidermalnog sloja, postaje jako suva, a odbrambena sposobnost joj je smanjena. Pored toga je jako podložna infekcijama, kao što su stafilokokne i streptokokne kožne infekcije i bradavice (herpes simplex) i molluscum contagiosum (poremećaji kože uzrokovani virusima).

Najčešći simptomi su suva koža koja svrbi, kraste iza ušiju i osip na obrazima, rukama i nogama. Važan faktor je koža koja svrbi (pruritus) jer češanje i trljanje pogoršavaju upalu kože.

Konsultujte se sa dermatologom oko dijagnoze atopijskog dermatitisa jer se nekad teško razlikuje od drugih oboljenja kože.

Treba izbegavati, bila šta što može iritirati kožu, bilo koje alergene u hrani i nadražujuća sredstva koja isušuju kožu – sapuni i deterdženti, kao i vunu i sintetiku. Promene temperature i stres mogu uzrokovati znojenje što takođe pogoršava stanje.

Lokalno lečenje rana može uključiti umirujuće losione, blage sapune ili mokre obloge. Blagi losioni protiv svraba ili topikalni steroidi (kortikosteroidi) mogu umiriti manje akutna područja ili osušiti ljuspaste rane.

Zašita i prevencija podrazumeva: sprečavanje grebanja i trljanja, zaštita kože od preterane vlage i nadražujućih sredstava, zaštita od hladnoće, isušivanja, znojenja i stresa.

PSORIJAZA – NAJČEŠĆE HRONIČNO OBOLJENJE KOŽE

Psorijaza je najčešće hronično oboljenje kože koje nije zarazno i koje uzrokuje promene na koži, noktima i veoma retko na sluzokoži. Psorijaza je dugotrajna bolest koja ima običaj da se vraća.

Obolela koža ima upalne procese na pojedinim delovima, koji usled spoljašnjih i unutrašnjih faktora mogu biti manje ili više ispoljeni (hronična inflamacija). Istovremeno, psorijaza nije samo oboljenje kože nego je i oboljenje imunološkog sistema koje utiče na celo telo. Pogoršanje bolesti može uzrokovati ozbiljne simptome, smanjiti pokretljivost usled gihta (upale zglobova) i upale. Razni pokretači iz okoline, kao što su povrede, infekcije ili lekovi, mogu izazvati oboljenje kod podložnih pojedinaca.

Hronična plak psorijaza je najuobičajenija vrsta vulgarne psorijaze, okarakterisana je oštro oivičenim i eritematoznim papulo-skvamoznim lezijama. Ređe je cela površina tela prekrivena ili su vidljive mnogobrojne, male, široko rasprostranjene papule i pečati.

Psorijaza se obično javlja na čelu i na skalpu, ali se može javiti i na pregibima. Psorijaza se javlja sa simptomima upaljene kože, koja je suva i svrbi, stvara psihološke poteškoće obolelima zbog vidljivih i opipljivih znakova.

Oboljenje se pogoršava stalnom napetošću. Češanje pojačava osećaj socijalne neprilagođenosti. Psorijaza ne ugrožava život, ali narušava kvalitet života. Srećom, postoje mnoge metode tretiranja tako da bolest može biti ublažena.

Nega tela od glave do pete je značajna i mladima i starima. Ne treba čekati da problem preovlada. Treba obratiti pažnju na negu osetljive, neuhranjene kože koja je suva usled hladnog vremena.

 

Tekst preuzet iz Monografije Psorioderma, Prirodna nega kože, Mađarska

LOKALNA ZAŠTITA SLUZNICE JEDNJAKA

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je bolest digestivnog trakta koja je uzrokovana vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak.

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) je bolest digestivnog trakta koja je uzrokovana vraćanjem želudačnog sadržaja u jednjak.

Najčešći simptomi koji se javljaju kod GERB su: gorušica (osećaj pečenja iza grudne kosti), regurgitacija (nevoljno vraćanje hrane i/ili tečnosti u jednjak i ždrelo), podrigivanje, bol iza grudne kosti, a kod pojedinih pacijenata mogu da se jave suvi kašalj, bol u grlu, otežano gutanje, promuklost i simptomi astme.

GERB se najčešće leči inhibitorima protonske pumpe (IPP), kao što su  lansoprazol, pantoprazol, omeprazol ili H2 blokatorima kao što su famotidin ili ranitidin. Ono što je pozitivno, najveći deo pacijenata uglavnom dobro reaguje na neku od  pomenutih terapija. Međutim, oko 20 – 30% pacijenta i pored primene standardne terapije i dalje ima simptome GERB, i u ovakvoj situaciji govorimo o refraktarnom GERB. Kao prva terapijska opcija kod pacijenata sa refraktarnim GERB savetuje se eskalacija doze IPP, ali je i ova terapijska opcija često bez pozitivnog efekta.

U kategoriji pacijenata koji imaju teško ili perzistentno erozivno oštećenje jednjaka ili pak perzistentne simptome GERB i pored primenjene acidosupresivne terapije (IPP; H2 blokeri), zaštita pre-epitelne barijere sluzokože jednjaka predstavlja razumnu alternativu. Upotreba sukralfata i preparata na bazi alginata nije ispunila očekivanja koja su postavljena pred lokalnu zaštitu sluznice jednjaka.

Novi, potpuno prirodan preparat koji u fiksnoj  kombinaciji uključuju hijaluronsku kiselinu, hondroitin sulfat i bioadhezivni nosač (Poloxamer 407) ima potencijal da ispuni takve zahteve.

Hijaluronska kiselina je dominanto prisutna u međućelijskom matriksu mekih vezivnih tkiva i uključena je u nekoliko ključnih procesa kao što su kontrola regeneracije epitelnih ćelija, stimulacija re-epitelizacije i povećanje hidratacije sluznice u toku zarastanja ulkusa.

Hondroitin Sulfat je glikozaminoglikan, sastavni deo mukusnog sekreta parijetalnih ćelija koji je sposoban da inhibira pepsinom uzrokovano oštećenje sluznice želuca i dvanaestopalačnog creva.

On je od značaja kod stanja udruženih sa izraženom upalnom reakcijom.

Bioadhezivni nosač efikasan je u oblaganju epitela jednjaka kako bi napravio barijeru agresivnim faktorima i produžio kontakt aktivnih supstanci sa sluzokožom jednjaka.

Bitno je napomenuti da terapija refraktarnog GERB kod primene ovog preparata treba da traje minimum dve nedelje, a doziranje je prilagođeno tako da se lek uzima nakon glavnih obroka i pred spavanje kako uzimanje hrane i tečnosti ne bi uklonilo površinski aktivni lek sa sluzokože jednjaka.

Sve više je eksperimentalnih i kliničkih dokaza koji potvrđuju da lokalna zaštita sluznice jednjaka i osnaživanje pre-epitelne barijere igra važnu, a možda i ključnu ulogu u zalečenju epitelnog oštećenja i rezoluciji simptoma kod pacijenata sa refraktarnim GERB.

Pripremio:
Prof. dr Miloš Bjelović
Klinika za digestivnu hirurgiju – Prva hirurška klinika, Klinički centar Srbije, Beograd

Imate li problema sa glavoboljom?

Skoro da je sigurno da ste bar jednom u životu izjavili da vas boli glava. Prema statističkim podacima svaki peti čovek pati od glavobolje, a od tog broja  oko 30% bolesnika se obrati lekaru za pomoć.

Glavobolja se najčešće opisuje kao bol u predelu glave, lica ili gornjeg dela vrata.

Bol u glavi može biti povremen ili trajan, da zahvata celu glavu ili je lokalizovan u jednom delu glave.

Bez obzira na to što mogu da budu izuzetno jake i neprijatne, glavobolje su, najčešće bezopasne i nisu posledica nekih ozbiljnih oboljenja. Međutim u oko 10% slučajeva javljaju se tzv. sekundarne glavobolje, koje su uzrokovane drugim bolestima, ponekad ozbiljnim, ali koje su po pravilu praćene i nekim  drugim simptomima.

Šta prouzrokuje glavobolju?

Danas je registrovano preko 200 vrsta glavobolja koje imaju različite simptome i leče se na različiti način, a najčešće se javljaju takozvane tenzione glavobolje.

Kao najčešći uzroci tenzionih glavobolja, koje se u većem procentu javljaju kod žena, jesu stres,
hormonalne promene u toku menstrualnih ciklusa, loše životna navike kao što su: neredovni obroci, nedovoljno sna, fizička neaktivnost, uzimanje većih količina kafe i alokohola itd.

Šta možete učiniti protiv glavobolje?

Svakako, promene u životnim navikama mogu puno da pomognu i znatno smanje pojavu tenzionih glavobolja.  Iz ovih razloga pokušajte da smanjite stres, koristite slobodno vreme da se opustite. Redovno i pravilno se hranite, obezbedite sebi 7 do 8 sati sna i budite fizički aktivni, to je ono što možete uraditi za sebe.

Kod jačih glavobolja, ako je potrebno, povremeno možete uzeti i neki od lekova protiv bolova koji se mogu nabaviti u apotekama bez lekarskog recepta.

Sa lekovima treba biti oprezan, ukoliko je potrebno da ih uzimate često, savet je da se javite lekaru kako bi ste dobili adekvatnu terapiju.

Kada se javiti lekaru?

Svakako, ukoliko patite od glavobolje potrebno je da se u nekom trenutku javite lekaru radi postavljanja precizne dijagnoze i dobijanja adekvatne terapije.

Međutim, u sledećim prilikama je neophodno da posetite Vašeg lekara:

Ako se nalazite u situaciji da lekovi koje ste do sada uzimali ne daju rezultate ili  ako se glavobolja pojačava u toku 24 sata, odnosno  ako traje duže od 72 sata.

Ukoliko Vam se javi jaka glavobolja iznenada iz “punog zdravlja”, ili ako se glavobolja javi prvi put naročito kod starijih ljudi preko 50 godina ili dece.

Ako imate glavobolju koja se komplikuje pojavom drugih simptoma poput, nesvestice,
konfuzije, otežanog hoda, govora povraćanja, proliva, ili glavobolja udružena sa povišenom telesnom temperaturom, zategnutim vratom i pojavom osipa po koži. Svaka glavobolja nakon traume glave treba da bude alarm za hitno javljanje lekaru.

Pripremio:
Dr Zoran Nikolić

Pažnja: prolećno sunce može dovesti do opekotina i oštećenja kože!

Sunce ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja i poboljšanja vitalnosti.  Sunčevi zraci  podstiču sintezu vitamina D, neophodnog za razvoj i jačanje kostiju, regulišu nivoe serotonina i triptamina, neurotransmitera koji su odgovorni za dobro raspoloženje i redovan ciklus  spavanja i budnog stanja. Međutim, preveliko izlaganje sunčevim zracima može postati štetno.

Posledice dejstva UVB zraka se osećaju odmah, jer su oni odgovorni za crvenilo i opekotine. UVA zraci su tihi, sakriveni neprijatelji kože, jer se njihov uticaj i dejstvo oseća posle dužeg vremena. I UVA i UVB zraci mogu učestvovati i podstaknuti karcinom kože. Sunčevo zračenje je odgovorno za nastanak raka kože, a broj obolelih se udvostručuje na svakih 10 do 20 godina. Svi tumori mogu da se podele u dve grupe: karcinomi i melanomi.

Karcinom: učestalost njegovog javljanja je preko 90% u odnosu na sve druge tumore kože. Na sreću, sporo se
razvija. Terapija je jednostavna i podrazumeva površinsku hiruršku intervenciju, ukoliko se na vreme dijagnostikuje.

Melanom: ređa, ali opasnija pojava. Stopa godišnjeg porasta obolelih od melanoma u Srbiji iznosi šest posto, što bi značilo da će za deset godina broj obolelih biti dva puta veći nego danas. Bolest se brzo razvija i još brze širi na druge organe u telu. Devedeset posto slučajeva se uspešno leci, ako se pravovremeno otkrije!
Predugo izlaganje suncu bez adekvatne zaštite može uzrokovati i prerano starenje kože, nastanak bora i smeđih mrlja na koži. Ultraljubičasto zračenje je takođe glavni uzrok nastanka katarakte.

Veštački izvori UV radijacije

Karcinogeni efekat na kožu, izuzev zraka koje emituje Sunce, imaju i UV zraci koji potiču iz veštačkih izvora kao što su solarijumi i lampe za sunčanje.  Prekomerno izlaganje dejstvu UV radijacije u solarijumima može dovesti do prevremenog starenja kože, slabljenja ili potpunog blokiranja imunskog sistema, oštećenja očiju isključujući pojavu katarakte i melanoma na oku, karcinoma kože.

Zaštita od sunčevog zračenja

Veoma je važno znati odabrati odgovarajuća zaštitna sredstva. To su preparati koji štite od štetnog delovanja UV zraka na taj način da apsorbuju (blokiraju) deo sunčevih zraka odgovornih za nastanak oštećenja kože. Ambalaža zaštitnih sredstava obeležena je sa “SPF” (Sun Protection Factor), tj. naznačeno je da sadrže zaštitu od UV zračenja. Što je sposobnost apsorpcije veća, veći je i faktor zaštite. Preparati sa “sun block” zaštitom maksimalno sprečavaju prodor Sunčevih zraka do kože. Oni sadrže materije kao što su titan-dioksid i cink oksid, čije čestice,  poput ogledala,  odbijaju zrake Sunca.

Naša koža pamti sva oštećenja nastala tokom života, pa je sposobnost njenog obnavljanja godinama sve manja. Na samom početku potrebno je koristiti zaštitni faktor viši od onog koji biste imali koristili za svoju kožu, a kad se koža navikne na Sunce, možete  koristiti manji faktor. Uvek pri tom koristite velike količine preparata jer ovde važi pravilo: više je bolje.

Čuvajte svoju kožu

Prerani znaci starenja, mladeži, hiperpigmentacije, različite prekanceroze i pojava karcinom kože su realni i surovi pokazatelji stepena oštećenja kože.

Savet: konsultujte dermatologa čim primetite da je mladež promenio izgled.

Posetite dermatologa  jednom godišnje, kako bi se i najmanja promena na vreme uočila. U periodu između dve  posete,  vodite računa o mladežima i pratite  njihove promene.

Određene promene mogu biti rani znaci ozbiljnih stanja.

Pripremila:
Trklja dr Ljiljana,
lekar specijalista dermatovenerologije

Istine i zablude o hormonskoj kontracepciji

Hormonska kontracepcija je način sprečavanja začeća (tj. neželjene trudnoće) primenom preparata koji  su slični našim polnim hormonima. Ovi hormonski preparati se najčešće primenjuju u obliku tableta („antibebi“ pilule), ali su mogući i drugi oblici primene: kao potkožni implantati, vaginalni prsten, unutarmaterični uložak (spirala sa dodatkom hormona), flasteri.

Hormonska kontrcepcija može da sadrži jedan hormon ili kombinaciju dva hormona. Kod nas se najčešće primenjuju hormonske kontraceptivne tablete koje sadrže kombinaciju dva hormona (estrogen i gestagen).U pakovanju se nalazi 21 ili više tableta i uzimaju se svakodnevno. Tablete mogu da sadrže jednaku količinu hormona (obično su sve iste boje) ili mogu sadržati različite kombinacije hormona (razlikuju se po boji tableta u pakovanju).

Pored sprečavanja trudnoće, hormonska kontracepcija ima  brojna druga dejstva na organizam devojke koja ih koristi. Zbog toga se često koriste u lečenju nekih bolesti  i stanja ginekološkog, ali  neginekološkog porekla. Nezamenjive su u terapiji neurednih menstrualnih krvarenja, bolnih menstruacija, funkcionalnih cista jajnika, ali i lečenju akni, maljavosti.

Primena hormonske kontacepcije naročito je popularna među mladim ženama. Međutim, procenat devojaka u našoj zemlji koje uzimaju hormonsku kontracepciju još uvek je jako mali u poređenju sa većinom  evropskih zemalja.Najčešći razlog zbog koga se ne primenjuje ova metoda kontracepcije je strah. Evo nekoliko najvećih strahova i zabluda zbog kojih devojke odbijaju da koriste hormonsku kontracepciju:

„Hormonska kontracepcija izaziva rak“- Jedan od najčešćih i verovatno najveći strah. Hormonska kontracepcija osmišljena je i primenjuje se od sredine prošlog veka. U toku  ovog perioda  od šezdeset godina, na stotine istraživanja posvećeno je praćenju žena koje uzimaju hormonsku kontracepciju. Nijedno od njih nije pokazalo da korisnice hormonske kontracepcije češće obolevaju od raka, niti da je sama kontracepcija izazvala rak. Dokazano je da hormonska kontracepcija ima čak zaštitno delovanje na organizam žene u odnosu na nake maligne bolesti, pa se preporučuje mladim ženama koje u porodici imaju bliskih srodnika koje su obolele od raka jajnika.

„Kad prestanem sa uzimanjem tableta neću moći da zatrudnim“. -Hormonska kontracepcija deluje na sprečavanje začeća samo dok je koristite. Kad prestanete sa primenom mogućnost začeća se ponovo uspostavlja (tj. možete da zatrudnite) već u sledećem menstrualnom ciklusu.

Trajna hormonska kontracepcija još uvek nije osmišljena. Trajni efekat imaju, za sada, samo operativne metode sterilizacije (podvezivanje jajovoda kod žena ili semevoda kod muškaraca).

„Uzimanje kontracepcije poremetiće mi menstrualni ciklus“.- Korisnice hormonske kontracepcije imaju vrlo precizno regulisan menstrualni ciklus i uvek tačno na vreme dobijaju menstrualno krvarenje (obično kad završe pakovanje kontraceptivnih tableta). Hormonska kontracepcija se koristi u
terapijske svrhe da bi regulisali ciklus devojkama koje imaju neuredna menstrualna krvarenja.

 

„Ugojiću se i porašće mi dlačice ako koristim antibebi pilule“ – Starije generacije kontraceptivnih tableta sadržale su velike doze hormona i zaista su kod nekih devojaka dovodile do porasta težine i pojave dlačica na napoželjnim mestima (nausnice, lice).

Današnje, najnovije generacije tableta imaju nekoliko stotina puta manje doze hormona, a nove hormonske formulacije imaju čak povoljno delovanje na kožu lica, akne, malje i ne dovode do porasta telesne težine.

Hormonska kontracepcija je najsigurnija metoda kontracepcije. Pre nego što se odlučite da je koristite obavezno se posavetujte sa svojim ginekologom.

Vaš ginekolog odabraće onu vrstu tableta koja je najbolja za vas!

 

Pripremila:
Dr Sanja Burzan,
specijalista ginekolog

OSTEOARTROZA – i o tome treba misliti na vreme

Osteoartroza je hronično, degenerativno oboljenje zglobova praćeno hroničnim bolom, ograničenom pokretljivošću i otežanim obavljanjem dnevnih aktivnosti. U samom zglobu dolazi do oštećenja i gubitka zglobne hrskavice, zgušnjavanja kosti neposredno ispod hrskavice i formiranja novih koštanih izraslina na rubovima zgloba (radiološke promene).

Osteoartroze su veoma učestale, u velikoj meri utiču na kvalitet života obolelih i predstavljaju veliki socio-ekonomski problem. Bolest se podjednako javlja kod muškaraca i žena, mada nakon 55. godine života češće kod žena. Iako se radiološke promene mogu videti kod gotovo 80% osoba starijih od 60 godina, ipak se bol, otok, ograničenost pokreta javlja kod 9,6% muškaraca i oko 18% žena. Nažalost degenerativne promene u zglobovima mogu se primetiti i kod 10% osoba u životnoj dobi od 15. do 25. godine.

Uzrok nastanka primarne osteoartroze nije poznat.

Mnogi faktori mogu uticati na njen nastanak, kao što su: starosna dob, pol, gojaznost, genetska predispozicija, hormonski status, ishrana i sl. U malom procentu slučajeva poznati su činioci koji doprinose razvoju (sekundarne) osteoartroze i to mogu biti: povrede, urođene anomalije zglobova, endokrini i metabolički poremećaji, zapaljenska oboljenja zgloba itd.

Bolest prvo zahvata hrskavicu. Usled dejstva mehaničkih sila pri pokretu dolazi do oštećenja hrskavice koja postaje sve tanja, a zglobni prostor sve uži, i na kraju nestaje na mestima koja su najviše izložena pritisku pri hodanju i drugim aktivnostima. Kost ispod hrskavice više nije zaštićena, pa postaje gušća, tvrđa i deblja. Na rubovima zglobova dolazi do bujanja koštanih tkiva i stvaranja izraslina koje dodatno otežavaju pokrete zglobova.

Glavni simptomi osteoartroze su bol u zglobu koji se javlja tokom upotrebe zgloba, a polako nestaje mirovanjem, osećaj ukočenosti zgloba nakon jutarnjeg ustajanja ili tokom dana nakon dužeg mirovanja (traje kraće od 30 minuta). Osećaj nestabilnosti, ograničenost pokreta I onesposobljenost za određene radnje takođe je karakteristično za osteoartrozu.

Klinički znaci su: osetljivost na dodir na rubovima zglobova, krepitacije („puckanje“) pri pokretu, uvećanje mase kosti i mekih tkiva, ograničeni i bolni pokreti, deformacije. Najčešće su zahvaćeni zglobovi kuka i kolena (gonartroza i koksartroza), obzirom da trpe najveća opterećenja.

Ređe se radi o osteoartrozama zglobova ručja i sitnih zglobova šaka, kao i ramena.

Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu simptoma i znakova bolesti, redgenografije i laboratorijskim predgledom krvi i urina. Radiološka dijagnostika omogućava uočavanje radioloških promena na zglobovima i potvrđuje dijagnozu, ali radiološke promene nisu uvek u korelaciji sa kliničkim simptomima.

Lečenje osteoartroze je kompleksno. Na prvom mestu se podrazumeva održavanje idealne telesne mase, svakodnevno vežbanje, korišćenje ortopedskih pomagala (štaka, štap) i uložaka za cipele i fizikalne terapije. Kad je farmakološko lečenje u pitanju ono  podrazumeva primenu lekova koji deluju simptomatski na bol (analgetici, antireumatici) i primenu lekova hondroprotektora koji osim što deluju simptomatski na bol mogu usporiti progresiju bolesti sprečavanjem daljeg oštećenja hrskavice i delimično njenim obnavljanjem.

Prema domaćim i svetskim vodičima za lečenje osteoartroza najveću efikasnost među hondroprotektorima postigao je glukozamin sulfat od 1500mg u jednoj dnevnoj dozi. Dosadašnje kliničko iskustvo pokazalo je da nakon 14 dana kontinuirane primene gulokozamin sulfata od 1500mg u jednoj dnevnoj dozi pacijent oseća subjektivno poboljšanje u vidu prestanka bola, a potvrđeno je da je nakon četvoronedeljne primene podjednako efikasna kao i antireumatici. Redovnom primenom ovog leka smanjuje se upotreba antireumatika čime se svakako smanjuje i rizik od pojave neželjenjih dejstava koje antireumatici imaju. Lek glukozamin sulfata od 1500mg se koristi najmanje tri meseca u kontinuitetu, ali važno je znati da dugotrajna primena od godinu dana odlaže strukturne promene zgloba i može da modifikuje tok bolesti, te obezbeđuje bolji kvalitet života.

Pored ovih modela lečenja postoji i terapija injekcijama hijaluronata koje se aplikuju u oštećeni zglob. Operativno lečenje se sprovodi samo kod najtežih oblika tek kad su sve prethodne.

 

Pripremila:
Dr Dragana Bosnić

Intimna higijena

Savremene devojke posvećuju sve više pažnje negovanju lica  tela. Časopisi su puni reklama i saveta kako da se našminkate i čime posle tu šminku da skinete sa lica, koje kreme i  losione za negu  lica i tela je najbolje koristiti u zavisnosti od tipa kože i slično.

Intimna higijena retko je tema ovakvih savetodavih tekstova. Neretko informacije
koje se plasiraju  u njima netačne su i zbunjujuće. Tržište je preplavljeno proizvodima koji su
namenjeni intimnoj regiji kako za svakodnevnu negu i pranje, tako i  za vreme  trajanja  „onih dana“.

Pacijenjtkinje u mojoj ordinaciji često postavljaju pitanje koji preparat za pranje intimne regije
smeju da koriste, koju vrstu uložaka, da li smeju da koriste tampone i sl.

Na žalost  mnogo je onih devojaka koje su doživele neprijatno iskustvo alergijskie reakcije na neki od ovih proizvoda. Intimna higijena podrazumeva pre svega redovno pranje kože spoljašnjih genitalija.

Za tu svrhu najbolje je koristiti čistu vodu (kako su to radile naše bake).  Obični sapuni i gelovi za tuširanje nisu preporučljivi, jer imaju visok tj. bazni PH.

Najbolji su preparati koji nemaju boje, ni mirisa. Preporučuje se redovno svakodnevno pranje
jednom dnevno), a sve učestalija primena vlažnih maramica ne sme  zameniti redovno pranje kože intimne regije, ali može poslužiti u posebnim situacijama npr. na putovanju.

Donji veš bi trebalo da bude od pamuka i treba ga svakodnevno menjati. Sve je  šira upotreba tzv. dnevnih uložaka. Dnevne uloške traba koristiti samo izuzetno, u što kraćem periodu i nikako ne zaboravite da i pored toga što ih koristite treba redovno menjati donji veš.

Modni trendovi nisu zaobišli ni intimne delove  tela. Sve je učestalije uklanjanje dlačica sa ove regije. To u medicinkom smislu nema baš mnogo opravdanja, jer dlačice kao i na drugim
delovima tela imaju zaštitnu ulogu.

Ukoliko ste ipak rob mode, vodite računa o time da je koža ovog područja vrlo osetljiva, sklona upalama , jer su bakterije njeni redovni stanovnici. Bez obzira na metodu uklanjanja, vodite računa o higijeni. Budite spremni na mogućnost pojave neprijatnih upalnih posledica na koži, urastanje dlačica i sl. Devojkama sa posebno osetljivom kožom, kod kojih se pojave ovakve komplikacije, ostaje da pokušaju sa promenom metode uklanjanja ili da odustanu od depilacije.

Pripremila:
Dr Sanja Burzan,
specijalista ginekolog

Lagan gubitak viška kilograma je prosta matematika!

Zadovoljstvo koje Vam pruža jedna čokoladica traje nekoliko minuta, a sagorevanje kalorija koje ta čokoladica nosi sa sobom traje oko 45 minuta. Razmislite!

Kako bi ste skinuli ½ kg viška masnog tkiva vežbanjem, potrebno je da sagorite oko 3500 kcal. Za tako nešto su potrebni sati i sati umerenog vežbanja.

Prema tome, najbolja strategija za gubitak viška kilograma predstavlja kombinovani  pristup: fizička aktivnost i smanjen unos kalorija putem hrane.

Svaka vrsta aerobne fizičke aktivnosti (hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikla, aerobik, ples), sama po sebi dovodi do ubrzavanja stope metabolizma. Sa druge strane, kombinovanjem dijete i vežbanja gubi se masno tkivo, a mišićno ostaje očuvano.

Prosta matematika

Počnite od broja 3500, toliko je kalorija sadržano u ½ kg masnog tkiva. Sa tim brojem možete da napravite plan gubitka telesne mase na nedeljnom ili mesečnom

  1. Prilikom brzog hoda ili laganog trčanja gubi se oko 100 kcal za svakih pređenih 1,5 km. Prema tome za gubitak ½ kg masnog tkiva treba da pređete oko 50 km, što možete učiniti za 10 dana, prelaženjem po 5 km.
  2. Ako hodate brzim tempom oko pola sata (brzinom od oko 3 km/30 min.) pet od sedam dana u toku nedelje, prelazićete 15 km nedeljno. Za tri i po nedelje preći ćete putanju potrebnu za sagorevanje ½ kg masnog tkiva, ali pri tome ne povećavajte količinu hrane koju inače unosite.
  3. Ako promenite način ishrane i smanjite unos kalorija za 250 kcal dnevno

(2 čaše osvežavajućeg napitka tipa Coca cole ili ½ šolje sladoleda), izgubićete 3500 kcal odnosno ½ kg masnog tkiva za 2 nedelje.

  1. Kombinacijom smanjenog unosa hrane za 250 kcal dnevno i brzim hodom 30 minuta 5xnedeljno, smanjenje telesne masnoće za ½ kg nastupa već

nakon jedne nedelje. Još značajnijim smanjenjem unosa kalorija i intenzivnijim vežbanjem, process gubitka viška kilograma može i da se ubrza.

  1. Ipak, najbezbedniji gubitak u telesnoj masi iznosi upravo do 4 kg mesečno ili 1 kg nedeljno, jer se takvom stopom gubitka kilograma organizam ne iscrpljuje i značajno se smanjuje mogućnost takozvanog “jojo” efekta, odnosno vraćanja telesne mase na početnu ili čak višu od početne.
  2. Pre nego što krenete u poduhvat skidanja viška kilograma važno je da se čvrsto odlučite da to želite na duži vremenski  period. Kratkoročne dijete daju vrlo loše rezultate, a pri tom škode Vašem zdravlju.

Izvor: Harvard Medical School
Pripremila: dr Karolina Berenji, lekar specijalista higijene
Zavod za javno zdravlje, Subotica

Gojaznost je bolest koja se leči: Orlistat danas

Danas je gojaznost jasno definisana kao bolest koja se odlikuje uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja brojnih komplikacija. Poslednjih godina, naročito u industrijski visoko razvijenim zemljama gojaznost pokazuje tendenciju stalnog porasta.  Prevalencija gojaznosti u Evropi kreće se od 10 – 25% kod muškaraca i 10 – 30% kod žena. Više od polovine draslog stanovništva Srbije (54%) ima problem sa prekomernom uhranjenosti, pri čemu je 36,7 % odraslih predgojazno, dok je 17,3% gojazno.

Poremećaj funkcije uvećanog masnog tkiva odgovoran je za pojavu brojnih komplikacija u gojaznosti,  kao što su povišen krvni pritisak, tip 2 šećerne bolesti, povećan nivo masnoća u krvi, masna jetra, pojava kamena u žučnoj kesi, neki oblici malignih bolesti, poremećaji seksualne funkcije, smetnje plodnosti i brojne druge.

Gubitak telesne mase već za 5-10% značajno smanjuje rizik od pojave tipa 2 šećerne bolesti, hipertenzije, lipidskih i lipoproteinskih poremećaja, dijabetes, kardiovaskularnih bolesti, osteoartritis, sleep apneu, reproduktivnu funkciju i drugo.

Cilj lečenja gojaznosti jeste smanjenje prekomerne telesne mase, ali ne samo to: važno je i održavanje postignutnog efekta lečenja gojaznosti, uz istovremeno sprečavanje ponovnog dobitka u telesnoj masi. Istovremeno, očekuju se i povoljni efekti na već postojeće faktore rizika i prateće bolesti. No, krajnji efekat lečenja svakako treba da bude poboljšanje kvaliteta života bolesnika.
Primena lekova u terapiji gojaznosti je savremen pristup u lečenju i ona zauzima značajno mesto uz dijetsku ishranu, povećanu fizičku aktivnost i uopšte promenu stila života. Smanjenje telesne mase nije vidljivo odmah, a menjanje dosadašnjih navika svima teško pada.

 

Danas se u lečenju gojaznosti mogu primeniti samo lekovi posebno registrovani za lečenje gojaznosti. Idealan lek za terapiju gojaznosti trebalo bi da ima zajedničko delovanje sa primenjivanom hipoenergetskom ishranom i povećanom fizičkom aktivnošću, potentno smanjivanje telesne mase na račun masne mase tela, dugotrajni efekat bez razvitka rezistencije na njegovo delovanje, uz što manje nuspojava, kao i pozitivan uticaj na prateće komorbiditete.

Orlistat je predstavnik iz grupe lekova za lečenje gojaznosti sa perifernim delovanjem, tj. svoje dejstvo ostvaruje na nivou organa za varenje vezujući se za  pankreasnu lipazu čime sprečava razgradnju masti do jednostavnijih oblika i na taj način smanjuje njihovu  resorpciju za 30%. Primenom Orlistata, dakle, smanjuje se količina masti unesena hranom, a time i kalorijski unos. Primenjuje se tri puta dnevno (kapsula od 120 mg) uz tri glavna obroka (doručak, ručak, večera).

 

Kapsulu je neophodno popiti uz obrok ili najkasnije 1 sat posle obroka. Njegova terapijska efikasnost i bezbednost tokom primene dokazana je u brojnim višegodišnjim kliničkim studijama sa preko 30.000 gojaznih osoba. Orlistat je lek, koji se može  primenjivati u lečenju gojaznosti kod gojaznih adolescenata, već od 12. godine života.

Dakle, poštujući indikacije za primenu farmakoterapije, uz dijetsku ishranu, fizičku aktivnost i promenu stila života  uz uvođenje Orlistata ostvaruju se povoljni efekti ne samo na
redukciju prekomerne telesne mase, već i na postojeće komorbiditete. S obzirom da gojaznost »ne boli« svedoci smo da mnoge gojazne osobe lako posežu za različitim dijetama, »preparatima za mršavljenje«, kao i primeni brojnih sprava i naprava  za vežbanje, a sve u cilju što bržeg mršavljenja.
U preporukama za primenu ovih proizvoda navode se rezultati  koji su sa aspekta medicinskog objašnjenja nerealni i nemoguće ih je ostvariti, kao da su pisani za rubriku „verovali ili ne“. Ne treba zanemariti da se brz gubitak u telesnoj masi može se ostvariti na račun  telesne vode, a ne masne mase ili pak, na račun pražnjenja sadržaja debelog creva. Nije mali broj primera štetnih efekata koji su zabeleženi tokom njihove primene.

Danas su dijetski režimi u kojima se periodično primenjuju niskokalorične ili pojedine grupe namirnica napušteni,  jer nisu davali željene rezultate ili su pak imali štetne efekte. Istovremeno, nakon prekida njihove primene vrlo brzo su se izgubljeni kilogrami vraćali, a nije retko da su te osobe i dodavale još po koji kilogram. Dijetska ishrana, dakle  mora biti stručno planirana i kontrolisana da bi imala dugotrajne efekte i kako bi se na zdrav način dostigla željena telesna masa. Osnovu ovakve ishrane čini manji energetski unos od energije koja se potroši, tako da istovremeno uvođenje fizičke aktivnosti doprinosi uspešnosti lečenja.  U periodu dijetske ishrane neophodno je voditi računa o vrstama i kvalitetu namirnica, kao i o potrebnom sadržaju minerala i vitamina.

 

Prof. dr Edita Stokić, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i
bolesti metabolizma, Klinički centar Vojvodine, Novi Sad